„Priče o Potopu u Trgovačkoj ulici“[ћирилица]
Poimanatelj žarišnog značenja pojma pravde bez straha da pravdu uzme u svoje ruke – na njemu je svet.
„Od kakvog je raspadljivog materijala on sazdan kada je sve svoje neuspehe oduvek gledao kroz oči drugih, želeći da po svaku cenu u tuđim očima on ne bude viđen kao propao slučaj, kao poniženi ili uniženi; da li je to bila slavoljubivost, i da li se taj natčovečanski i veličanstveni napor kod njega ispoljavao samo na ovaj patetično negativni način? pitao se Latif.“
„Šta je potrebno da bi čovek bio srećan? upita on sebe dok je posle nedeljnog ručka kod prijatelja, u povratku kući, seo na klupu u parku koji se nalazio blizu njegovog stana i zatvorenih očiju uživao u kupanju lica. Sreća mora biti samo u čoveku, mislio je, a nikada van njega.“
„…jednom, prisećao se, pozajmio je novac svom susedu, dok je drugi put kćerci jedne svoje poznanice besplatno držao časove matematike – istina, trebala mu je jedna manja usluga od te poznanice baš u to vreme, ali zar je to neki greh? zar to nije potpuno normalno? zar to nije nešto što svi rade?“
„Da li rizikujem da uletim u paradoks time što mi situacija nameće krađu, koja je nečasna i bezobrazna, kao jedini način da zadržim i svoju čast i svoj obraz. Jer, u svemu je izvesno samo jedno – ako ništa ne preduzmem izgubiću ono što mi je najsvetije – a to su upravo obraz i čast.“
